Mirror’s Edge

U našoj najavi za Mirror’s Edge, mogli smo samo da konstatujemo da je u pitanju igra fantastičnog potencijala, koju zaista vredi čekati. Isto tako, hrabra odluka da se izvođenje postavi u prvo lice značila je da će ovo sigurno biti ključni element za procenjivanje njenog kvaliteta.



Trenuci u kojima ovo ostvarenje naprosto sija su oni kada koristite parkour veštine – dok jurcate po krovovima zgrada, izvodite akrobatske skokove ili preskačete žičane ograde, osećaj je zaista fantastičan, slobodno se može reći i potpuno svež. Čak iako niste ljubitelj FPS-a, snalaženje sa kamerom iz prvog lica ne predstavlja veliki problem, naprotiv. Orijentacija u prostoru je veoma dobra, i ne treba da prođe mnogo vremena pre nego što prestanete da mislite da bi pogled iz trećeg lica bio bolje rešenje. Naravno, suludo je očekivati da ćete prilikom upoznavanja sa novim okruženjem odmah znati kuda treba da idete, pa su zbog toga objekti na ekranu koji vam pomažu da napredujete uvek obeleženi crvenom bojom (mada se ta opcija može isključiti, ako smatrate da vam nije potrebna). Takođe, dodatnu asistenciju pruža poseban taster koji vam u svakom trenutku pokazuje kuda treba da idete...bar teoretski. Sve što smo naveli u principu dobro funkcioniše na otvorenom prostoru, ali u zatvorenom, priča je potpuno drugačija. Jednostavno, često ne možete a da se ne osetite potpuno izgubljenim, pa ste tada upućeni jedino na sistem pokušaja i grešaka, gde isprobavate sva potencijalna moguća rešenja, što naravno, rezultuje pogibijama koje će i najbolji igrači morati da iskuse barem nekoliko desetina puta. Pokazatelj pravca kojim treba da idete ponekad ume da zbuni, pa će se dešavati npr. da je do cilja potrebno doći potpuno drugim putem nego što se čini na početku. Vrhunac frustracije predstavljaju borbene sekvence, kojih ima u priličnom broju. Već na startu, igra će vas baciti u skučene prostorije, gde se od vas očekuje da pronađete izlaz dok vas sa leđa rešeta grupa lokalnih čuvara reda. Ne kažemo da je nemoguće da se izvučete iz takve situacije, ali je onda to pre svega stvar sreće, nego vaše veštine. Momenti u kojima ste primorani da se obračunavate takođe nisu naročito inspirativni – shvatamo da Mirror’s Edge nikada nije ni bio zamišljen kao FPS, ali je ovaj elemenat ipak mogao biti dorađen. S obzirom da je prilično neprecizna, Fate nema nikakve šanse ako je napadne više neprijatelja, pa je potrebno da ih izolujete jednog po jednog. Mogućnost oduzimanja oružja zahteva precizan tajming, a dobra alternativa je uklizavanje i udarac nogom u stomak. Olakšavajuća okolnost je što se glavna junakinja oporavlja od svih povreda za svega par sekundi, a i snimanje statusa se obavlja vrlo često, tako da nikada nećete biti primorani da se vraćate više od minut-dva unazad. Ovo u neku ruku i svedoči da su autori bili svesni trial & error prirode njihovog ostvarenja, odnosno nesposobnosti da ga eliminišu. Nažalost, glavna priča je relativno kratka i može se završiti sa svega 7-8 sati, nakon čega vam jedino ostaje prelaženje pojedinačnih nivoa u time trial modu, i poređenje sa rezultatima drugih igrača. Iako to ume da bude zabavno, više bismo voleli da postoji mogućnost simultanog trkanja sa živim protivnicima. Takođe, šteta je što je editor nivoa ekskluziva PC verzije, koja tek treba da se pojavi početkom 2009., jer su Far Cry 2 ali i LittleBigPlanet dokazali da on može sjajno da funkcioniše i na konzolama.



Vizuelna impresija koju ostavlja Mirror’s Edge je veoma pozitivna. Očekivano, igra sija dok ste na otvorenom – grad deluje fantastično, a neobičan izbor boja samo naglašava da pred sobom imamo ostvarenje koje izlazi iz standardnog kalupa. Utisak je znatno lošiji kada ste u zatvorenom prostoru – generička skladišta i slične lokacije u kojima ćete ponekad imati problem da bilo šta vidite predstavljaju njenu najslabiju tačku. Interesantno je i da neimenovani megapolis deluje potpuno napušteno – zgrade i ulice su prazne i tokom dana, tako da su jedina živa bića vi i vaši progonitelji. Za utehu, makar nema ni traga od pada brzine animacije.



Zvučna podloga predstavlja malo razočarenje – muzika je gotovo neprimetna, a dijalozi nisu naročito inspirativni ni ubedljivi, u skladu sa radnjom od koje smo očekivali mnogo više. Iz proseka jedino debelo odskače prelepa glavna tema, „Still Alive“ švedske pevačice Lise Miskovsky.

Svaki pokušaj da se napravi nešto obično rezultuje nizom loših i dobrih poteza, što je nažalost, slučaj i sa Mirror’s Edge-om. Iako je činjenica da je mnogo toga moralo biti urađeno bolje, mišljenja smo da ovo ostvarenje u sebi ipak ima isuviše dobrih ideja, da biste je tek tako preskočili. S obzirom da je DICE već najavio nastavke, biće i prilike za popravni.



Za: prelepi eksterijeri, inovativno izvođenje, fantastične parkour sekvence
Protiv: prosečna priča, potpuna linearnost, dužina, borba je mogla biti bolje osmišljena, insistiranje na trial & error gejmpleju
Platforma: PlayStation 3/Xbox 360
Podržava: SIXAXIS, DualShock 3, 720p
Web: www.mirrorsedge.com
Kontakt: Extreme CC
Cena: 5999 dinara
Ocena: 80